Koncert povodom 40 godina postojanja grupe beogradske Grešnici
Piše: Gordana Ćulibrk
U petak prvog decembra u Urmusu, klubu Udruženja rok muzičara Srbije, obeležilo se četiri decenije beogradske grupe Grešnici. Fanovi i drugi poštovaoci rada ovog kultnog benda, veterana beogradske underground scene, iskoristili su, iznenađujuće toplo veče za ovo doba godine, da ispune klub do poslednjeg mesta željni njihovog crossover zvuka i energije koju su uvek isporučivali.
Ceo koncept večeri je bio zamišljen kao retrospektiva dosadašnje karijere grupe, uz podsećanje na objavljena izdanja i najavu novih.
Atmosferu su sjajno podigli momci i devojka iz benda Ljubi da prođe koji su, u tom sastavu, novi na sceni, ali svi sa bogatim prethodnim muzičkim iskustvima.
Na ovom koncertu, uz sadašnju postavu grupe Grešnici, nastupili su i neki članovi koji su prošli kroz bend a ostavili su značajan trag, što kao autori na albumima, što kao izvođači na stotinama koncerata koje je bend do sada održao.
Prvi su, kao gosti, nastupili Vladan Mandić, bas, i Dejan Mandić, bubnjevi. Oni su uz Vasu, Stevu, Darka i Zlaju činili najdugovečniju postavu benda, koja je zajedno svirala punih petnaest godina od 1996. do 2011. Kao da nikad nisu ni prestajali u svojih pet odsviranih pesama (među kojima i neke od najvećih hitova benda, Programirani i Biću samo tvoj) energijom, tačnom i tečnom svirkom i čvrstim gruvom ispunili su svaki kutak kluba. Publika je to osetila i nagradila ih snažnom podrškom.
Sledeći, kao gost, nastupio je bubnjar Bojan Garašević koji je u bendu svirao 2012. godine, sa kojim je snimio singl Slobodan koji su i odsvirali.
Posle njega na scenu izlazi gitarista Darko Milić. On je u Grešnicima svirao nekoliko godina, ali i dalje se uvek nađe uz bend kao ispomoć kad god zatreba. Odsvirali su pesme Maza (za koju je, inače, na albumu Iz katapulta odsvirao završni solo) i Mračni su zidovi moje sobe.
Zatim se na sceni kompletira sadašnja postava benda. Vasa Radovanović, vokal, Steva Nakov, bas gitara, i Zlatko Jelić, gitara, su osnovali bend septembra daleke 1983. godine i odsvirali prvi koncert mesec dana kasnije. Gitarista Darko Tomić je u bendu punih 27 godina, od 1996, a bubnjar Slaviša Šalković četiri. Do punog izražaja je došlo ono po čemu ih je publika uvek pamtila i prihvatala: nezadrživa energija, razbijajući gruv, beskompromisni angažovani tekstovi. Ukratko, kao mašina su mleli sve pred sobom, a publika je to osetila, aktivno učestvovala u koncertu, i u tih sat i po nastupa ni jednog trenutka nije prestajala neverovatna podrška, horsko pevanje i prožimanje sa bendom. Očigledno je, da i pored toga što nikada nisu bili mainstream bend i što su ostali u undergraundu (a zašto to je već pitanje za dugu diskusiju, uostalom kao i zašto je rok muzika, uopšte, izgubila značaj koje je imala), Grešnici su stvorili bazu fanova koji iskreno poštuju to što oni rade i bezrezervno ih podržavaju. Zajedno sa Vasom i publika je masovno pevala ,,Neću da budem kao svi…; Pesnice u vis u ime poslednje nade, svi kao jedan juriš na barikade…; Ekspertiza, potrebna je ekspertiza…; Trula koalicija, vojska i policija…; Pokreni se…) i pozivala da se uključi svoja glava a ne televizor, ali i prelepe ljubavne stihove poput onih iz pesama Maza i Tvoje oko nebo je.
Posebno se usijala atmosfera uz najavljeni novi singl, pesmu Radnička klasa, u koju je u dva minuta bespoštedne energije i brzine smeštena esencija muzike grupe Grešnici. Pesma je, ujedno, i najava za novi album koji se planira za 2024. godinu, a u međuvremenu će se objaviti koncertni album Opasne frekvencije, koji je u fazi postprodukcije i imali smo priliku da ga prvi čujemo sa razglasa po završetku koncerta.
Sve u svemu, koncert na kakav smo navikli kad su u pitanju Grešnici. Zadovoljna publika ih je ovacijama ispratila sa scene sa željom da još dugo traju.
Video ilustracija: https://youtu.be/MPC-SWECLQM?si=t6GxMdwhNSDfq-D3
srafzine.wordpress.com 