Duško Trifunović svoj genije i nadovezanu sudbinu sažeo je u jednoj ispovednoj rečenici koju je izgovarao sa dozom neizbežbe gorčine, ali i osećajem punog zadovoljstva, „Ja sam srećan čovek zbog toga što se moje pesme znaju napamet, ali falinka mi je u svemu tome što ne znaju da sam to ja napisao.“
U dvorištu izdavačke kuće “Prometej” prošlog utorka Novosađanke i Novosađani uživali su u kazivanju Trifunovićevih mudrih sentenci kojih je izgovorio i napisao za nekoliko svojih, ali i naših života. U jednu knjigu to je sažeo njegov kolega, drug i detelinarski komšija Bogomir – Bogica Mijatović, poznati novinar, muzički urednik i publicista, koji se minulih godina posvetio istraživanju celokupnog Trifunovićevog opusa. Predstavljanje zbirke „Slušaj mene, a radi po svome“, misli i mudrosti Duška Trifunovića u izboru Bogice Mijatovića, okupljenima je pomoglo da razveju površna zbližavanja sa Trifunovićem kao autorom vanvremenskih rok stihova i da ga upoznaju kao mudraca, filozofa i pesnika, iza koga je ostao opus od 84 zbirke pesama i četiri romana.

-Čitajući Duškove pesme koje su drugi izvodili za prošlu knjigu, počeo sam da zapisujem njegove stihove. Odlučio sam da pročitam kompletan njegov opus i tako je nastala ova nova knjiga. Duško će uvek živeti svojim delima i svrha ove knjige je nešto drugo, da skrenem pažnju svima koji su ga znali površno, zahvaljujući njegovim poznatim pesmama, koje je zapravo Duško. On je jedan mudrac, veliki poznavalac istorije i filozof. Filozof bez škole, kako je on voleo za sebe da kaže – rekao je Mijatović.
Brojka Duškovih pesama koje su se našle na repertoarima pevača i grupa naše mahom zabavne muzike je neverovatna. Bogica se priseća da je u jednom njihovom razgovoru Trifunović tvrdio kako ih nema više od 100, dok ga je on ubeđivao kako je brojka značajno veća, barem 150. Na kraju je lista pesama završila kod brojke 320! Autor je muzičkih rokenrol klasika „Ima neka tajna veza“, „Šta bi dao da si na mom mestu“, „Pristao sam biću sve što hoće“, “Ti si mi bila u svemu naj, naj“, “Glavo luda“ i mnogih drugih. Mijatović je ranije već objavio knjigu o Trifunoviću pod nazivom „Pamtite me po pesmama mojim“, a za ovu priliku pored kompletnog opusa, prošao je kroz sve njegove novinske intervjue, radio i TV emisije. Jer Trifunović je, kako kažu, bio i veliki usmenjak. Njegovo živo kazivanje uvek je plenilo pažnju svih prisutnih.

Akademik Zoran Paunović na predstavljanju zbirke rekao je kako postoje pesnici koje govore svoje istine koje mi sa radošću otkrivamo, postoje pesnici koji govore ono što smo oduvek želeli da kažemo, ali nekako nismo umeli i postoje pesnici koji kažu nešto što nikada nismo ni pomislili da možemo reći, a što je neka naša velika istina. Duško je bio sva ta tri pesnika u jednom. Ova knjiga nije velika obimom, ali kako smatra, ogromna je po tome koliko se koliko se dugo i koliko pažljivo može čitati.

-Duška sam sreo samo jednom, baš u “Prometeju”. Meni je to bilo kao da sam ugledao Dilana ili Koena, jednog od junaka svoje mladosti, jer sam kao i mnogi, rastao uz njegove stihove. On je pevačima darovao stihove i oni su od tada počeli da pevaju poeziju. Dotad su pevali samo reči. Često se može čuti da je poezija izgubila snagu koju je imala, da poezija više nikome ne govori ništa i da pesnici nisu više autoriteti. Tačno od svega toga jeste samo da knjige malo ko čita. Tačno je da poezija koja ostaje zarobljena u knjigama ostaje nema, ali je tačno i to da su se pravi pesnici preselili u drugačiji svet od sveta čiste književnosti. U svet popularne kulture. Poezija je počela da govori jednim glasom koji mnogi mogu da razumeju, to se u svetu dogodilo šezdesetih godina, a to je nešto kasnije kod nas učinio upravo Duško Trifunović – rekao je Paunović.
On smatra da je Duško bio pametniji od Dilana i Koena, koje su kritikovali da ne umeju da pevaju. Trifunović je jednostavno svoje stihove dao da pevaju neki od najznačajnijih muzičara popularne rok i zabave muzike. Na taj način njegov glas gromoglasno je odjeknuo, te je ispisao mladosti mnogih od nas.

Duško je po dolasku iz Sarajeva živeo u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima. Kada se zaposlio na mesto urednika omladinskog programa na Radio-televiziji Vojvodine, prvo što je rekao svoji mladim novinarima bila je upravo rečenica koja je naslov ove knjige.

-Sve generacije su pravile iste gluposti samo je ovoj vašoj pružena šansa da sve svoje glupost pokaže celom svetu. Sada uz pomoć masovnih komunikacija kojima se mladi služe, čekaš da nešto glupo smisliš i zadiviš svet – sažeo Duško na svoj način sve teorije o današnjem svetu. Knjiga je objavljena povodom 87 godina od rođenja velikog pesnika, a završava još jednom poukom za žive: „Krenite svojim umom, idete mojim tragom ali ne stajte u moje stope“.

Izvor: Blic