Draga Tatjana Aleksandrovna,

Pišem vam ovo pismo pre svega zato što želim da vam priznam kako bih se, samo da niste žena moga najboljeg prijatelja, ja sasvim sigurno zaljubio u vas. Toga sam bio svestan još od prvog trenutka kada sam vas ugledao, i saznao da ste upravo vi žena moga najboljeg prijatelja. Isto tako, odmah sam znao i to kako bih se sasvim izvesno zaljubio u vas, samo da niste žena moga najboljeg prijatelja. Po načinu na koji sam vas tada gledao, ali i po načinu na koji ste vi pogledavali mene, ubeđen sam da ste i sami pomislili kako sam se beznadežno zaljubio u vas – iako ste žena moga najboljeg prijatelja. A ja sam tada zapravo mislio jedino na to kako bih se apsolutno neizbežno zaljubio u vas, samo da niste žena moga najboljeg prijatelja.

Sa druge strane, da niste žena moga najboljeg prijatelja nego nekog drugog čoveka, možda čak i nekog od mojih neprijatelja – ja se, uprkos vašoj nesvakidašnjoj lepoti, tada zasigurno ne bih mogao zaljubiti u vas, zato što sebi nikada ne bih mogao dozvoliti luksuz da se zaljubim u ženu nekog od svojih neprijatelja. Tako da je na neki način čak i dobro to što ste upravo vi žena moga najboljeg prijatelja, pa bih, hipotetički gledano, ipak mogao da se zaljubim u vas – samo da niste žena moga najboljeg prijatelja.

Kada budete pročitali ovo moje pismo vama, ubeđen sam da ćete i sami poželeti da mi kažete: Ali ja sam žena vašeg najboljeg prijatelja?!

U toj situaciji mirne duše mogao bih da vam priznam kako ja u stvari nisam samo zaljubljen u vas, iako ste vi žena moga najboljeg prijatelja, nego da vas već odistinski i volim – zato što sam, od prvog trenutka kada sam vas ugledao, shvatio da ste vi žena moga najboljeg prijatelja, ali da nažalost ne mogu da se zaljubim u vas, pošto ste upravo vi žena moga najboljeg prijatelja.

Međutim, ukoliko se kojim slučajem ikada dogodi to da poželite da više ne budete žena moga najboljeg prijatelja, voleo bih kad biste se upravo tada setiti ovog mog pisma u kojem vam pišem o tome kako bih se sasvim izvesno zaljubio u vas – samo da niste žena moga najboljeg prijatelja. Ustvari, možda bilo bi najbolje kada biste me pozvali na čaj. Tada bismo o tome kako sam se beznadežno zaljubio u vas, iako ste vi žena moga najboljeg prijatelja, mogli da popričamo uživo.

p.s.
Napominjem vam da bi bilo najprikladnije kada biste me na razgovor o tome kako sam se ipak zaljubio u vas, iako ste žena moga najboljeg prijatelja, pozvali u onim danima kada moj najbolji prijatelj ne bude bio kod kuće…

IZVOR: Nebojša Milenković, O Harmsu i drugim demonima, Književna radionica Rašić, Beograd, 2016.